Sistematski pregled kože
[bt_section lazy_load=”no”][/bt_section][bt_row][/bt_row][bt_column width=”1/1″][/bt_column][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Šta je sistematski pregled kože? Preventivni pregled kože, najčešće na godišnjem nivou, predstavlja sistematski pregled tokom kojeg specijalista dermatovenerologije pregleda čitavu površinu kože i vidljivih sluzokoža. Cilj pregleda je pravovremeno prepoznavanje patoloških promena i rano otkrivanje malignih tumora kože. Kako izgleda dermatološki pregled? Kako izgleda dermoskopski pregled? Pacijent je u donjem vešu tokom pregleda, kada se detaljno posmatra i analizira koža i promene na njoj, golim okom (tzv. inspekcijom), a po potrebi se u pregledu promena koristi i aparat po imenu dermoskop. Dermoskop, uređaj koji se koristi u dermatologiji, funkcioniše kao vrsta mikroskopa. On omogućava uveličavanje promena na koži i omogućava precizniji uvid u strukturu, ivice, boju/pigmentaciju, raspored pigmentacije i krvne sudove promene. Ova precizna analiza može pomoći u otkrivanju i praćenju različitih promena na koži. Sistematskim pregledom dermoskopom mogu se utvrditi razne promene na koži, uključujući benigna stanja poput različitih vrsta mladeža, ali i potencijalno maligna stanja. Dermoskopija može pomoći u identifikaciji karakteristika promene na koži koje ukazuju na mogućnost malignog procesa, kao što su nepravilni oblik, neravnomerna boja, neravne ivice, prisustvo krvarenja, i drugo. Takođe, dermoskopija može otkriti promene koje su izgledale benigno, ali su ipak potencijalno opasne i zahtevaju dalju dijagnostiku ili uklanjanje. dr Sunčica Živković, spec dermatovenerologije Šta je dermoskopija odnosno dermatoskopija? Dermatoskopija (dermoskopija) je sastavni deo uobičajenog pregleda kože kod dermatologa. Ona predstavlja neinvazivnu dijagnostičku metodu koja omogućava detaljniji uvid u pigmentne promene na koži, prodirući dublje od površine kože. Njena ključna uloga leži u otkrivanju ranih stadijuma malignih (zloćudnih) promena na koži, što može dovesti do efikasnog hirurškog tretmana. Dermatoskopija takođe pomaže u potvrđivanju benignih (dobroćudnih) promena, smanjujući potrebu za nepotrebnim hirurškim intervencijama. Osim otkrivanja promena na mladežima, dermatoskopija se koristi i za pregled drugih vrsta promena na koži. To može uključivati promene u boji, veličini, obliku ili teksturi kože. Osobe koje su izložene riziku od razvoja promena na koži, kao što su osobe sa svetlom kožom, osobe sa mnogo mladeža ili one sa istorijom porodičnih oboljenja kože, trebaju redovno obavljati dermatološke preglede koji uključuju i dermatoskopiju. Na taj način se mogu identifikovati i tretirati promene na koži u najranijoj fazi, što može biti ključno za sprečavanje ozbiljnih zdravstvenih problema u budućnosti. Koje grupe ljudi treba češće da obavljaju sistematski pregled kože? S obzirom na sve veću učestalost kožnih maligniteta u populaciji, preporučuje se godišnji preventivni pregled kože i mladeža. Međutim, određene grupe ljudi su posebno osetljive i treba da se češće podvrgavaju sistematskom pregledu. To uključuje osobe sa porodičnom anamnezom karcinoma kože, osobe koje su bile prekomerno izložene sunčevom zračenju ili opekotinama od sunca u detinjstvu, osobe sa preko 50 mladeža, osobe sa atipičnim ili asimetričnim mladežima, osobe koje rade napolju ili su prekomerno izložene suncu, starije osobe preko 60 godina, osobe svetle puti i one koje koriste solarijume. Takođe, bilo ko ko primeti iznenadni i brz rast nove pigmentacije ili promenu postojećeg mladeža trebalo bi odmah da se javi na dermatološki pregled i dermoskopiju. Karakteristike takve promene uključuju nagli rast, promenu boje, oblika i izdizanja iznad nivoa kože, asimetričan oblik ili izgled mladeža, kao i krvarenje mladeža. Pregled mladeža Dermoskopija mladeža ili pregled mladeža preporučuje se svima jednom godišnje. Bilo da su u pitanju urođeni ili stečeni mladeži potrebno je da budu pod nadzorom lekara. Postoje različite vrste mladeža, uključujući urođene mladeže koji se pojavljuju pri rođenju i stečene mladeže koji se pojavljuju tokom života. Urođeni mladeži su obično tamniji i veći od stečenih mladeža. Dermoskopija je metoda kojom se pregledaju mladeži pomoću posebnog dermatoskopa, koji omogućava detaljan pregled mladeža i otkrivanje eventualnih nepravilnosti. Ova metoda može otkriti razne karakteristike mladeža uključujući boju, veličinu, oblik i rubove. Kako prepoznati potencijalno opasan mladež? Normalni mladeži su obično jednobojni, dok mladeži s nepravilnostima mogu biti različitih boja, uključujući smeđu, crnu, crvenu, ružičastu i plavu. Mladeži uobičajene veličine su uglavnom manji od 6 mm, dok veći mladeži mogu ukazivati na potencijalne probleme. Kada je najbolje raditi sistematski pregled kože? Idealno vreme za sistematski dermoskopski pregled kože je zimi ili u rano proleće, kada koža nije izložena prekomernom suncu. Tada je lakše otkriti znakove promena na koži koje bi mogle ukazivati na rak kože ili druge kožne bolesti. Međutim, uvek je bolje proveriti sa stručnim licem kada je najbolje vreme za vaš pregled, jer to može varirati u zavisnosti od vaših individualnih potreba i rizika. Šta treba znati o pripremi za sistematski pregled kože? Dermatoskopija je jednostavna i bezbolna metoda koja ne zahteva posebnu pripremu. Preporučuje se godišnja preventivna kontrola mladeža i pregled kod svake nagle promene rasta mladeža. Uobičajeni pregled traje do 30 minuta. Može li se dermatoskopija koristiti i za ostale promene na koži? Da, dermoskop se može koristiti i pri dijagnostifikovanju niza drugih kožnih oboljenja kao što su inflamatorne dermatoze, psorijaza, lichen planus i lichen sclerosus, ekcem, pityriasis rosea, granulomatozna dermatoza, diskoidni lupus, morfea, rosacea, porokeratosis itd. Glavni parametri koji se procenjuju su morfologija krvnih sudova, raspored vaskularnih struktura, boje, abnormalnosti folikula, prisustvo krusta ili skvama. Dermatoskopijom se mogu dijagnostikovati: Virusne infekcije (virusne bradavice – kondilomi, moluske) Bakterijske infekcije Gljivične infekcije Parazitoze Dermoskopom se može raditi i pregled dlake, odnosno trihoskopija. Posmatraju se gustina folikula, krvni sudovi, peripilarni znaci, dijametar i struktura dlake. Postoje i mnogobrojne druge promene na koži koje pacijenti smatraju mladežima (npr. fibromi, hemangiomi, bradavice), a one to nisu. Dermoskopija se takođe može koristiti za pregledanje virusnih bradavica. Virusne bradavice se obično mogu prepoznati po karakterističnom izgledu: imaju grubu, neravnu površinu, različite nijanse boja, a često se u sredini bradavice vide i sitne tačkice koje predstavljaju dilatirane krvne sudove. Dermoskopija omogućava bolji uvid u ovu karakteristiku bradavica i može pomoći u razlikovanju virusnih bradavica od drugih vrsta promena na koži, nakon čega će uslediti dalji tok lečenja ili preporuka za uklanjanje bradavica. Za neka stanja kože, dovoljan je samo pregled i razgovor o anamnezi pacijenta, a pojedine promene na koži moguće je dijagnostikovati ručnim dermoskopom. No ipak, kod osoba sa malignitetima kože u porodičnoj anamnezi, potreban je pregled kompjuterizovanim dermoskopom. Digitalni dermoskop prikazuje sliku koja je slična onoj koju dobijamo sa običnim ručnim dermoskopom. Međutim, softver ovog dermoskopa omogućava automatsko mapiranje mladeža (precizno određivanje njihove lokacije na
Pregled mladeža
Dermoskopski pregled mladeža i kože uz stručno tumačenje i savet. Brzo, bezbolno i precizno otkrivanje sumnjivih promena, uz preporuku daljih koraka po potrebi.
Uklanjanje mladeža
[bt_section lazy_load=”no”][bt_row][bt_column width=”1/1″][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Mladeži su poslednjih decenija počeli da privlače sve više pažnje. Iako većina mladeža na ljudskom telu zaista jeste dobroćudna, postoje situacije u kojima je potrebno posetiti specijalistu dermatologije i mimo redovnih kontrolnih pregleda kako biste zatražili stručno mišljenje. [/bt_text][bt_bb_raw_content raw_content=”PHN0eWxlPgouYnV0dG9uLWNvbnRhaW5lciB7CiAgICBkaXNwbGF5OiBmbGV4OwogICAganVzdGlmeS1jb250ZW50OiBjZW50ZXI7CiAgICBnYXA6IDIwcHg7IC8qIFJhem1hayBpem1lxJF1IGR1Z21hZGkgKi8KICAgIG1hcmdpbi10b3A6IDIwcHg7Cn0KCi5yZXNlcnZlLWJ1dHRvbiB7CiAgICBkaXNwbGF5OiBibG9jazsKICAgIHBhZGRpbmc6IDEwcHggMjBweDsKICAgIHRleHQtYWxpZ246IGNlbnRlcjsKICAgIHRleHQtZGVjb3JhdGlvbjogbm9uZTsKICAgIGZvbnQtc2l6ZTogMWVtOwogICAgZm9udC13ZWlnaHQ6IGJvbGQ7CiAgICBmb250LWZhbWlseTogJ01vbnRzZXJyYXQnLCBzYW5zLXNlcmlmOwogICAgcG9zaXRpb246IHJlbGF0aXZlOwogICAgY29sb3I6ICNmZmY7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjOTU3NUNEOwogICAgb3ZlcmZsb3c6IGhpZGRlbjsKICAgIHRyYW5zaXRpb246IGFsbCAwLjNzOwogICAgbGV0dGVyLXNwYWNpbmc6IDFweDsKfQoKLnJlc2VydmUtYnV0dG9uOmhvdmVyIHsKICAgIGxldHRlci1zcGFjaW5nOiAxLjVweDsKICAgIGJhY2tncm91bmQ6ICM5NTc1Q0Q7CiAgICBib3gtc2hhZG93OiAwIDAgMzVweCAjOTU3NUNEOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b246OmJlZm9yZSB7CiAgICBjb250ZW50OiAnJzsKICAgIHBvc2l0aW9uOiBhYnNvbHV0ZTsKICAgIGluc2V0OiAycHg7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjZmZmOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gc3BhbiB7CiAgICBwb3NpdGlvbjogcmVsYXRpdmU7CiAgICB6LWluZGV4OiAxOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaSB7CiAgICBwb3NpdGlvbjogYWJzb2x1dGU7CiAgICBpbnNldDogMDsKICAgIGRpc3BsYXk6IGJsb2NrOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaTpiZWZvcmUgewogICAgY29udGVudDogJyc7CiAgICBwb3NpdGlvbjogYWJzb2x1dGU7CiAgICB0b3A6IDA7CiAgICBsZWZ0OiA4MCU7CiAgICB3aWR0aDogMTBweDsKICAgIGhlaWdodDogNHB4OwogICAgYmFja2dyb3VuZDogI2ZmZjsKICAgIHRyYW5zZm9ybTogdHJhbnNsYXRlWCgtNTAlKSBza2V3KDMyNWRlZyk7CiAgICB0cmFuc2l0aW9uOiBhbGwgMC41czsKfQoKLnJlc2VydmUtYnV0dG9uOmhvdmVyIGk6YmVmb3JlIHsKICAgIHdpZHRoOiAyMHB4OwogICAgbGVmdDogMjAlOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaTphZnRlciB7CiAgICBjb250ZW50OiAnJzsKICAgIHBvc2l0aW9uOiBhYnNvbHV0ZTsKICAgIGJvdHRvbTogMDsKICAgIGxlZnQ6IDIwJTsKICAgIHdpZHRoOiAxMHB4OwogICAgaGVpZ2h0OiA0cHg7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjZmZmOwogICAgdHJhbnNmb3JtOiB0cmFuc2xhdGVYKC01MCUpIHNrZXcoMzI1ZGVnKTsKICAgIHRyYW5zaXRpb246IGFsbCAwLjVzOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b246aG92ZXIgaTphZnRlciB7CiAgICB3aWR0aDogMjBweDsKICAgIGxlZnQ6IDgwJTsKfQoKPC9zdHlsZT4KCjxkaXYgY2xhc3M9ImJ1dHRvbi1jb250YWluZXIiPgogICAgPGEgaHJlZj0iIyIgY2xhc3M9InJlc2VydmUtYnV0dG9uIj4KICAgICAgICA8c3Bhbj5SZXplcnZpxaFpIFRlcm1pbjwvc3Bhbj4KICAgICAgICA8aT48L2k+CiAgICA8L2E+CiAgICA8YSBocmVmPSJ0ZWw6KzM4MTY5NjkyNjkyIiBjbGFzcz0icmVzZXJ2ZS1idXR0b24iPgogICAgICAgIDxzcGFuPlBvem92aTwvc3Bhbj4KICAgICAgICA8aT48L2k+CiAgICA8L2E+CjwvZGl2Pgo=”][/bt_bb_raw_content][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Ukoliko ste primetili neke promene na mladežu (ili na više njih), imate mladež koji stalno ozleđujete i iritirate, ili jednostavno želite da uklonite određeni mladež iz čisto estetskih razloga, važno je da blagovremeno zakažete klinički pregled i konsultujete se sa lekarom specijalistom koji ima iskustva u ovoj oblasti. Nakon pregleda i postavljanja dijagnoze, lekar će vas uputiti na jednu od tri metode koje se koriste za bezbedno skidanje mladeža – radio-talase, hirurško ili lasersko uklanjanje mladeža. Ukoliko vam je potrebno uklanjanje mladeža u Beogradu ili Novom Beogradu, kontaktirajte Diva Laser Centar I i zakažite pregled već danas. Koje sve metode skidanja mladeža postoje? Metoda uklanjanja mladeža radio-talasima Diva Laser Centar I vrši skidanje mladeža metodom radio-talasa koja je bezbolna, ne ostavlja ožiljke i ne izaziva krvarenje. Ova savremena hirurška tehnika se najčešće koristi u dermatohirurgiji i plastičnoj hirurgiji jer je u ovim granama medicine fokus stavljen na skidanje mladeža koje za rezultat ima skoro minimalan i neprimetan ožiljak. Proces uklanjanja mladeža se odvija na potpuno neinvazivan način, pomoću visokofrekventnih radio-talasa koji uspešno uklanjaju sve neželjene promene do kojih je na koži došlo. Ovi precizni talasi visoke frekvencije prolaze isključivo kroz željeno tkivo ne zahvatajući, a samim tim i ne oštećujući, okolna tkiva i strukture. Važno je napomenuti i da tokom ove procedure ne dolazi do sečenja niti ušivanja kože, što čini da uklanjanje mladeža radio-talasima bude zaista bezbolna i nimalo neprijatna procedura za svakog pacijenta. [/bt_text][bt_bb_raw_content raw_content=”PHZpZGVvIGNvbnRyb2xzIHdpZHRoPSI2MDAiPgogICAgPHNvdXJjZSBzcmM9Ii93cC1jb250ZW50L3VwbG9hZHMvMjAyNC8wOC9XaGF0c0FwcC1WaWRlby0yMDIyLTA5LTA2LWF0LTEyLjAxLjAzLm1wNCIgdHlwZT0idmlkZW8vbXA0Ij4KICAgIFlvdXIgYnJvd3NlciBkb2VzIG5vdCBzdXBwb3J0IHRoZSB2aWRlbyB0YWcuCjwvdmlkZW8+Cg==”][/bt_bb_raw_content][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Prednosti metode skidanja mladeža radio-talasima Prednosti ove savremene procedure su zaista mnogobrojne i upravo su one razlog zbog kojeg sve više pacijenata bira upravo ovu metodu kada se ukaže potreba, naročito estetska, za uklanjanjem mladeža. Jedna od najvećih prednosti definitivno jeste brzina, bezbolnost i lakoća kojom se izvodi uklanjanje mladeža radio-talasima. Pacijenta čeka brz oporavak, koji uključuje minimalnu traumu tkiva, kao brzo i lako zarastanje tretirane kože. Zahvaljujući tehnologiji koju radio-talasi koriste, skidanje mladeža i ostalih promena na osetljivim delovima kože je u potpunosti bezbolno, bezbedno, precizno i prijatno za pacijenta. Takođe se postižu brzi i efikasni rezultati, nema perioda oporavka i pacijenti mogu odmah da se vrate svojim uobičajenim aktivnostima. Radio-talasima je moguće efikasno ukloniti i druge benigne promene na koži, kao što su: Bradavice – benigne promene na koži uzrokovane različitim humanim papiloma virusima (HPV); Fibromi – dobroćudni izraštaji vezivnog tkiva koji izgledaju kao čvorići koji vise na peteljci; Ateromi – epidermalne ciste koje nastaju kao posledica pojačane aktivnosti lojnih žlezda čiji su izvodni kanali zapušeni; Keratoze – benigne promene na koži koje su uzrokovane umnožavanjem epiderma koji je praćen formiranjem keratinskih naslaga; Granulomi – dobroćudne promene koje imaju tendenciju brzog rasta i kontaktnog krvarenja; Ksantelazme – žućkaste naslage koje su blago izdignute u odnosu na okolno tkivo i nalaze se u predelu očnih kapaka; Angiomi – dobroćudne vaskularne lezije, poznate i kao crveni mladeži, ravnog ili kupolastog oblika; Dermatofibromi – benigne izrasline malog prečnika koje se najčešće javljaju na nogama i rukama odraslih; Siringomi – benigni tumori poznati i pod nazivom hidroadenomi koji su uzrokovani ekrinim znojnim žlezdama. Uklanjanje mladeža hirurškim putem (hirurška ekscizija) Ukoliko se pacijent podvrgne hirurškom skidanju mladeža, pravi se elipsasta ekscizija sa najmanjim mogućim rezom u zavisnosti od tipa i položaja mladeža, kao i razloga njegovog uklanjanja. Pacijent nema osećaj neprijatnosti tokom procedure zahvaljujući lokalnom anestetiku. Neke od podvrsta hirurške ekscizije su slojevita ekscizija, ponavljajuća ekscizija, ekscizija i tanak transplantat kože, ekscizija i premeštanje kože u punoj debljini (kožni režanj) i tkivna ekspanzija. Lasersko uklanjanje mladeža Lasersko uklanjanje mladeža je metod skidanja mladeža koji podrazumeva njihovu evaporaciju, odnosno isparavanje. Pre procedure pacijent dobija lokalni anestetik na mestu koje će biti tretirano, tako da se jedino može osetiti blago peckanje. Tretman traje nekoliko sekundi a period zarastanja tretiranog dela je oko dve nedelje i tokom ovog perioda se formira krastica. Pre nego što se pacijentu savetuje lasersko uklanjanje mladeža, od velike je važnosti sprovesti detaljan dermoskopski pregled kako bi se otklonile bilo kakve sumnje vezane za određenu promenu na koži. [/bt_text][bt_bb_raw_content raw_content=”PHZpZGVvIGNvbnRyb2xzIHdpZHRoPSI2MDAiPgogICAgPHNvdXJjZSBzcmM9Ii93cC1jb250ZW50L3VwbG9hZHMvMjAyNC8wOC9XaGF0c0FwcC1WaWRlby0yMDIyLTA5LTA2LWF0LTEyLjAxLjMyLm1wNCIgdHlwZT0idmlkZW8vbXA0Ij4KICAgIFlvdXIgYnJvd3NlciBkb2VzIG5vdCBzdXBwb3J0IHRoZSB2aWRlbyB0YWcuCjwvdmlkZW8+Cg==”][/bt_bb_raw_content][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Šta su mladeži? Mladeži (melanocitni nevusi) su urođene (kongenitalne) ili stečene benigne, okruglaste promene na koži u vidu nakupina pigmentnih ćelija koje se zovu melanociti i koje se mogu pojaviti bilo gde na koži, uključujući i kosmate delove glave. Melanociti Melanociti su krupne ćelije koje su izvedene od ćelija neuralnog grebena. Prisutni su u donjem, bazalnom sloju epiderma, kostima, srcu, unutrašnjem uhu, srednjem sloju oka i meningama. Glavna uloga melanocita je produkcija pigmenta zvanog melanin koji se sintetiše u specijalnim organelama koje su poznate pod nazivom melanozomi i pruža se ka gornjim slojevima keratinocita. Ovaj pigment, pored toga što daje boju našoj koži, kosi i očima, istovremeno predstavlja i prirodnu zaštitu kože od štetnih UV zraka. Onog momenta kada je naša koža izložena UV zračenju melanociti se aktiviraju i prenose melanin do gornjih slojeva keratinocita (koža počinje da tamni) i na taj način štite kožu od oštećenja. Svi ljudi imaju isti broj melanocita u telu. Ono što se razlikuje jeste proizvodnja melanina – neko proizvodi veću, a neko manju količinu prilikom izlaganja štetnim sunčevim zracima. Melanociti bi trebalo da su pravilno raspoređeni po površini kože, svaka ćelija za sebe, sa izuzetkom tabana i dlanova gde uopšte nisu prisutni. Međutim, upravo je njihov nepravilan raspored i grupisanje (dva i više melanocita zajedno) ono što dovodi do promena na koži koje mi zovemo mladeži. Izgled mladeža Mladeži su promene na koži specifične za svakog pojedinca. Predstavljaju jedinstvena obeležja na ljudskom telu koja se ponekad upotrebljavaju kao znaci raspoznavanja koji koži daju lični pečat i karakter. Međutim, ukoliko su na neodgovarajućem mestu ili su velikih dimenzija, često se kod pacijenata javlja potreba za uklanjanjem mladeža. Oblik mladeža je najčešće okruglast ili ovalni a boja tamnija od ostatka kože, obično smeđa (od svetlo smeđe do tamno
Uklanjanje Bradavica
Radiotalasno uklanjanje bradavica brzo, precizno i bez ožiljaka. Tretman je minimalno invazivan, bezbolan i omogućava brz povratak svakodnevnim aktivnostima.
Dečija dermatologija
Pregled i terapija kožnih problema kod beba i dece uz stručan i pažljiv pristup. Dijagnostika i saveti prilagođeni uzrastu deteta, u sigurnom i prijatnom okruženju.
Radiotalasna hirurgija
[bt_section lazy_load=”no”][/bt_section][bt_row][/bt_row][bt_column width=”1/1″][/bt_column][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Radiotalasna hirurgija Radiotalasna hirurgija jedna je od savremenih i medicinski prihvaćenih metoda lečenja. Upravo Diva Laser Centar primenjuje metodu uklanjanja promena na koži radiotalasima. Metoda je u potpunosti bez ožiljaka i u celosti je bezbolna. Dovoljan je jedan tretman za trajno uklanjanje postojećih promena. Tragajući za savršenom kožom koja izgleda mlado i zdravo u isto vreme, savremena naučna dostignuća uspela su da postignu mnogo. Zbog toga smo okruženi mnogobrojnim preparatima koji nam pomažu da negujemo svoju kožu na najbolji mogući način, ali i da joj damo sve što joj je neophodno da izgleda najbolje moguće. Uz to, nauka nam neprestano nudi nove hirurške tretmane, kako invanzivne, tako i neinvanzivne, a pacijenti pokušavaju da pronađu najbolji mogući pristup za rešenje problema sa kožom na brz, bezbolan i efikasan način. Upravo tu na scenu stupa radiotalasna hirurgija – ova inovativna metoda već je neko vreme prisutna među lekarima koji se bave problemima sa kožom, ali ona svake godine postaje sve učinkovitija, efikasnija i bolja. Njene prednosti toliko su izražene da je radiotalasna hirurgija brzo prepoznata kao revolucionarna tehnika koja oporavlja kožu, podmlađuje je i vraća pacijentima samopouzdanje koje su izgubili. Zbog toga i oni i njihovi lekari rado istražuju mogućnosti ove tehnike, njene prednosti, primenu i domete, kao i to na koji način je dostupna u našoj zemlji. [/bt_text][bt_bb_raw_content raw_content=”PHN0eWxlPgouYnV0dG9uLWNvbnRhaW5lciB7CiAgICBkaXNwbGF5OiBmbGV4OwogICAganVzdGlmeS1jb250ZW50OiBjZW50ZXI7CiAgICBnYXA6IDIwcHg7IC8qIFJhem1hayBpem1lxJF1IGR1Z21hZGkgKi8KICAgIG1hcmdpbi10b3A6IDIwcHg7Cn0KCi5yZXNlcnZlLWJ1dHRvbiB7CiAgICBkaXNwbGF5OiBibG9jazsKICAgIHBhZGRpbmc6IDEwcHggMjBweDsKICAgIHRleHQtYWxpZ246IGNlbnRlcjsKICAgIHRleHQtZGVjb3JhdGlvbjogbm9uZTsKICAgIGZvbnQtc2l6ZTogMWVtOwogICAgZm9udC13ZWlnaHQ6IGJvbGQ7CiAgICBmb250LWZhbWlseTogJ01vbnRzZXJyYXQnLCBzYW5zLXNlcmlmOwogICAgcG9zaXRpb246IHJlbGF0aXZlOwogICAgY29sb3I6ICNmZmY7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjOTU3NUNEOwogICAgb3ZlcmZsb3c6IGhpZGRlbjsKICAgIHRyYW5zaXRpb246IGFsbCAwLjNzOwogICAgbGV0dGVyLXNwYWNpbmc6IDFweDsKfQoKLnJlc2VydmUtYnV0dG9uOmhvdmVyIHsKICAgIGxldHRlci1zcGFjaW5nOiAxLjVweDsKICAgIGJhY2tncm91bmQ6ICM5NTc1Q0Q7CiAgICBib3gtc2hhZG93OiAwIDAgMzVweCAjOTU3NUNEOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b246OmJlZm9yZSB7CiAgICBjb250ZW50OiAnJzsKICAgIHBvc2l0aW9uOiBhYnNvbHV0ZTsKICAgIGluc2V0OiAycHg7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjZmZmOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gc3BhbiB7CiAgICBwb3NpdGlvbjogcmVsYXRpdmU7CiAgICB6LWluZGV4OiAxOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaSB7CiAgICBwb3NpdGlvbjogYWJzb2x1dGU7CiAgICBpbnNldDogMDsKICAgIGRpc3BsYXk6IGJsb2NrOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaTpiZWZvcmUgewogICAgY29udGVudDogJyc7CiAgICBwb3NpdGlvbjogYWJzb2x1dGU7CiAgICB0b3A6IDA7CiAgICBsZWZ0OiA4MCU7CiAgICB3aWR0aDogMTBweDsKICAgIGhlaWdodDogNHB4OwogICAgYmFja2dyb3VuZDogI2ZmZjsKICAgIHRyYW5zZm9ybTogdHJhbnNsYXRlWCgtNTAlKSBza2V3KDMyNWRlZyk7CiAgICB0cmFuc2l0aW9uOiBhbGwgMC41czsKfQoKLnJlc2VydmUtYnV0dG9uOmhvdmVyIGk6YmVmb3JlIHsKICAgIHdpZHRoOiAyMHB4OwogICAgbGVmdDogMjAlOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaTphZnRlciB7CiAgICBjb250ZW50OiAnJzsKICAgIHBvc2l0aW9uOiBhYnNvbHV0ZTsKICAgIGJvdHRvbTogMDsKICAgIGxlZnQ6IDIwJTsKICAgIHdpZHRoOiAxMHB4OwogICAgaGVpZ2h0OiA0cHg7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjZmZmOwogICAgdHJhbnNmb3JtOiB0cmFuc2xhdGVYKC01MCUpIHNrZXcoMzI1ZGVnKTsKICAgIHRyYW5zaXRpb246IGFsbCAwLjVzOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b246aG92ZXIgaTphZnRlciB7CiAgICB3aWR0aDogMjBweDsKICAgIGxlZnQ6IDgwJTsKfQoKPC9zdHlsZT4KCjxkaXYgY2xhc3M9ImJ1dHRvbi1jb250YWluZXIiPgogICAgPGEgaHJlZj0iL3pha2F6aXZhbmplLyIgY2xhc3M9InJlc2VydmUtYnV0dG9uIj4KICAgICAgICA8c3Bhbj5SZXplcnZpxaFpIFRlcm1pbjwvc3Bhbj4KICAgICAgICA8aT48L2k+CiAgICA8L2E+CiAgICA8YSBocmVmPSJ0ZWw6KzM4MTY5NjkyNjkyIiBjbGFzcz0icmVzZXJ2ZS1idXR0b24iPgogICAgICAgIDxzcGFuPlBvem92aTwvc3Bhbj4KICAgICAgICA8aT48L2k+CiAgICA8L2E+CjwvZGl2Pgo=”][/bt_bb_raw_content][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Nekoliko važnih činjenica o radiotalasnoj hirurgiji Pre no što pristupite razmatranju radiotalasne hirurgije i odlučite se da se konsultujete sa stručnim i iskusnim lekarima koji će ovim poduhvatom da značajno doprinesu kvalitetu vašeg života, neophodno je da istražite ovu oblast i saznate više o njoj. Ovo je korak koji mnogi pacijenti, nažalost, preskoče, ne želeći da posvete pažnju i vreme saznanju šta ih čeka tokom prvog susreta sa lekarom i tokom narednih pregleda, ali i u toku intervencije i posle nje. Princip radiotalasne hirurgije deluje izuzetno komplikovano i kompleksno u teoriji, ali to zaista nije slučaj u praksi. Ovaj tretman oporavka kože zapravo predstavlja dermatohiruršku tehniku u kojoj se koža pacijenta ne oštećuje i ne izlaže preteranom naporu i stresu, zbog čega je moguće postići vrhunske rezultate u izuzetno kratkom vremenskom periodu. Ova tehnika koristi radiotalase i njihove visoke frekvencije kako bi stimulisala proizvodnju kolagena, dovela do prirodnog zatezanja kože i smanjila ožiljke, rane, bore i druge promene na koži. Radiotalasna hirurgija utiče na dubinske slojeve vaše kože i navodi ih da se prirodno i samostalno regenerišu i oporave ne bi li tako unapredili i kvalitet i izgled površinskih slojeva kože. [/bt_text][bt_bb_video bb_version=”5.1.0″ video=”https://www.youtube.com/watch?v=04mhxcYhH0c&embeds_referring_euri=https%3A%2F%2Fdivalasercentar.com%2F&source_ve_path=MjM4NTE” disable_controls=”no” responsive=”” publish_datetime=”” expiry_datetime=”” animation=”no_animation” el_id=”” el_class=”” el_style=””][/bt_bb_video][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″][/bt_text][bt_section lazy_load=”no”][bt_row][bt_column width=”1/1″][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Koji se problemi i promene na koži mogu ukloniti radiotalasnom hirurgijom? Pošto radiotalasi imaju efikasno dejstvo na kožu pacijenta, njima je moguće tretirati ceo spektar promena na koži i problema koje pacijenti dugo i bezuspešno pokušavaju da reše. Najvažnije je to što je ovaj proces potpuno bezbedan i bezbolan, dok nakon njega nećete morati da se brinete zbog oporavka jer se tretman obavlja beskrvno i bez ožiljaka. Neke od kožnih promena na koje se može primeniti radiotalasna hirurgija su: seboroične keratoze (ploče na koži čija boja ide u rangu od svetlo smeđe do tamno braon i crne; ove neravne površine javljaju se na koži glave i tela, obično kod starijih osoba, ali je njihova pojava moguća i kod mlađih) virusne bradavice (izrasline koje se nalaze na koži, hrapave površine, koje se nalaze na koži šaka i stopala) viseće bradavice (prisutne na telu u boje kože na peteljci) meki fibromi (izrasline boje kože) lojne ciste i milije (prisutne u vidu sitnih zrnastih beličastih promena, uglavnom na koži lica) ksantelazme (žućkaste pločice na očnim kapcima) kondilomi (polne bradavice) moluske (male kupolaste bradavice glatke površine i boje kože) dobroćudni mladeži Kao što se može primetiti, širok dijapazon pristupa i mogućnosti koji nudi radiotalasna hirurgija čini ovaj pristup izuzetno korisnim i delotvornim za veliki broj pacijenata. Nezavisno od toga kakve promene na koži da imate, koliko dugo se sa njima borite i u kom ste životnom dobu, ova dermatohirurška metodaće vam pomoći da rešite svoje probleme, podmladite svoju kožu, poboljšate zdravlje celog svog tela i unapredite kvalitet svog života. Koraci u tretmanu koji se obavlja pomoću radiotalasne hirurgije Profesionalci koji se bave radiotalasnom hirurgijom moraju da zajedno sa pacijentom prođu kroz nekoliko različitih koraka pre no što se upuste u ovu proceduru. Svi ovi koraci ne traju previše dugo, dok sama intervencija na jednoj promeni traje oko trideset sekundi. Pre svega, lekar obavlja razgovor sa pacijentom, uspostavlja dijagnozu i pokušava da razume zbog čega se pacijent odlučio za ovaj tretman. Klinički i dermaskopski pregledi pomoći će lekaru da shvati na koji način će pristup radiotalasne hirurgije moći da postigne najučinkovitiji efekat. Tokom pregleda, lekar će obratiti pažnju na svaki deo kože pacijenata i razgovarati sa njima o stanju njihove kože i promena koje se mogu primetiti na njoj. Potom se prelazi na razgovor o potencijalnom tretmanu i planu rada na izlečenju pomoću radiotralasne hirurgije. Takođe, lekar će izraziti svoja očekivanja i moguće sumnje, ali će pacijentu objasniti i očekivane rezultate do kojih će zajedno doći. Najvažnije, lekar će istražiti istoriju bolesti pacijenta, njihovu dnevnu rutinu i negu kože, i na osnovu tih informacija moći će da zaključi kako nastaviti dalje sa procedurom oporavka kože radiotalasnom hirurgijom. Pre no što započne sa procedurom, lekar mora da detaljno i precizno očisti predeo oko rane i očisti kožu od nečistoća. Bilo da se radi o ostatku šminke, prljavštini, masnoći ili sitnoj prašini koja se ne vidi golim okom – sve ovo mora da se očisti i ukloni pre intervencije. Jedino će na taj način radiotalasi moći da stignu do dubinskih slojeva kože i imaju adekvatan efekat na problematične predele kože pacijenta. Uz to, proces detaljnog čišćenja kože takođe će smanjiti rizik od infekcija i potencijalnih problema koji bi mogli da nastanu nakon tretmana, premda se šanse za takav ishod smanjuju samom činjenicom da radiotalasna hirurgija funkcioniše na principu umanjenja bolnih ishoda kod pacijenata. Nakon toga je vreme da tretman radiotalasnom hirurgijom počne. Prvo se, nakon što se koža očisti, na područje tretmana nanosi provodni gel.
Uklanjanje angioma
[bt_section lazy_load=”no”][/bt_section][bt_row][/bt_row][bt_column width=”1/1″][/bt_column][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Angiomi su beningne promene koje u osnovi imaju proširenu kapilarnu mrežu. Bez obzira što su u pitanju dobroćudne promene na koži, preporučuje se uklanjanje angioma. Javljaju se u svim uzrastima, ali je tipično da sa godinama njihov broj raste. Kod osoba koje uzimaju antikoagulantnu, antiagregacionu terapiju takođe se povećava broj angioma na koži. [/bt_text][bt_bb_raw_content raw_content=”PHN0eWxlPgouYnV0dG9uLWNvbnRhaW5lciB7CiAgICBkaXNwbGF5OiBmbGV4OwogICAganVzdGlmeS1jb250ZW50OiBjZW50ZXI7CiAgICBnYXA6IDIwcHg7IC8qIFJhem1hayBpem1lxJF1IGR1Z21hZGkgKi8KICAgIG1hcmdpbi10b3A6IDIwcHg7Cn0KCi5yZXNlcnZlLWJ1dHRvbiB7CiAgICBkaXNwbGF5OiBibG9jazsKICAgIHBhZGRpbmc6IDEwcHggMjBweDsKICAgIHRleHQtYWxpZ246IGNlbnRlcjsKICAgIHRleHQtZGVjb3JhdGlvbjogbm9uZTsKICAgIGZvbnQtc2l6ZTogMWVtOwogICAgZm9udC13ZWlnaHQ6IGJvbGQ7CiAgICBmb250LWZhbWlseTogJ01vbnRzZXJyYXQnLCBzYW5zLXNlcmlmOwogICAgcG9zaXRpb246IHJlbGF0aXZlOwogICAgY29sb3I6ICNmZmY7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjOTU3NUNEOwogICAgb3ZlcmZsb3c6IGhpZGRlbjsKICAgIHRyYW5zaXRpb246IGFsbCAwLjNzOwogICAgbGV0dGVyLXNwYWNpbmc6IDFweDsKfQoKLnJlc2VydmUtYnV0dG9uOmhvdmVyIHsKICAgIGxldHRlci1zcGFjaW5nOiAxLjVweDsKICAgIGJhY2tncm91bmQ6ICM5NTc1Q0Q7CiAgICBib3gtc2hhZG93OiAwIDAgMzVweCAjOTU3NUNEOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b246OmJlZm9yZSB7CiAgICBjb250ZW50OiAnJzsKICAgIHBvc2l0aW9uOiBhYnNvbHV0ZTsKICAgIGluc2V0OiAycHg7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjZmZmOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gc3BhbiB7CiAgICBwb3NpdGlvbjogcmVsYXRpdmU7CiAgICB6LWluZGV4OiAxOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaSB7CiAgICBwb3NpdGlvbjogYWJzb2x1dGU7CiAgICBpbnNldDogMDsKICAgIGRpc3BsYXk6IGJsb2NrOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaTpiZWZvcmUgewogICAgY29udGVudDogJyc7CiAgICBwb3NpdGlvbjogYWJzb2x1dGU7CiAgICB0b3A6IDA7CiAgICBsZWZ0OiA4MCU7CiAgICB3aWR0aDogMTBweDsKICAgIGhlaWdodDogNHB4OwogICAgYmFja2dyb3VuZDogI2ZmZjsKICAgIHRyYW5zZm9ybTogdHJhbnNsYXRlWCgtNTAlKSBza2V3KDMyNWRlZyk7CiAgICB0cmFuc2l0aW9uOiBhbGwgMC41czsKfQoKLnJlc2VydmUtYnV0dG9uOmhvdmVyIGk6YmVmb3JlIHsKICAgIHdpZHRoOiAyMHB4OwogICAgbGVmdDogMjAlOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaTphZnRlciB7CiAgICBjb250ZW50OiAnJzsKICAgIHBvc2l0aW9uOiBhYnNvbHV0ZTsKICAgIGJvdHRvbTogMDsKICAgIGxlZnQ6IDIwJTsKICAgIHdpZHRoOiAxMHB4OwogICAgaGVpZ2h0OiA0cHg7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjZmZmOwogICAgdHJhbnNmb3JtOiB0cmFuc2xhdGVYKC01MCUpIHNrZXcoMzI1ZGVnKTsKICAgIHRyYW5zaXRpb246IGFsbCAwLjVzOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b246aG92ZXIgaTphZnRlciB7CiAgICB3aWR0aDogMjBweDsKICAgIGxlZnQ6IDgwJTsKfQoKPC9zdHlsZT4KCjxkaXYgY2xhc3M9ImJ1dHRvbi1jb250YWluZXIiPgogICAgPGEgaHJlZj0iL3pha2F6aXZhbmplLyIgY2xhc3M9InJlc2VydmUtYnV0dG9uIj4KICAgICAgICA8c3Bhbj5SZXplcnZpxaFpIFRlcm1pbjwvc3Bhbj4KICAgICAgICA8aT48L2k+CiAgICA8L2E+CiAgICA8YSBocmVmPSJ0ZWw6KzM4MTY5NjkyNjkyIiBjbGFzcz0icmVzZXJ2ZS1idXR0b24iPgogICAgICAgIDxzcGFuPlBvem92aTwvc3Bhbj4KICAgICAgICA8aT48L2k+CiAgICA8L2E+CjwvZGl2Pgo=”][/bt_bb_raw_content][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″][/bt_text][bt_section lazy_load=”no”][bt_row][bt_column width=”1/1″][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Kako izgledaju angiomi? Kako izgledaju angiomi? Viđamo ih kao vrlo male tačkaste promene u nivou kože, ili kao nešto veće promene veličine od nekoliko milimetara do jednog centimetara. Angiomi su crvene do plavičaste boje, manje ili više izdignuti iznad nivoa kože. Angiomi su benigni tumori koji se formiraju u krvnim sudovima. Postoje različite vrste angioma, ali najčešći su kapilarni angiomi, koji se takođe nazivaju hemangiomi. Ovi tumori obično nastaju kao rezultat prekomernog rasta krvnih sudova u određenom području kože ili sluznice. Angiomi mogu izgledati različito, u zavisnosti od vrste. Kapilarni angiomi su crvene, ružičaste ili ljubičaste mrlje ili izbočine na koži. Mogu biti ravni ili izdignuti, a veličina može varirati od vrlo sitnih tačkica do većih lezija. Ponekad angiomi mogu biti vidljivi već od rođenja, dok se drugi mogu razviti kasnije u životu. Većina angioma nije opasna i ne zahteva nikakav tretman. Međutim, postoje slučajevi kada angiomi mogu izazvati određene simptome ili biti estetski nepoželjni. U tim slučajevima može se razmotriti njihovo uklanjanje. Zašto se preporučuje uklanjanje angioma? U zavisnosti od toga gde se angiomi nalaze, mogu da budu izloženi čestom povređivanju. Kao posledica povređivanja dolazi do krvarenja, što može biti neprijatno za pacijenta. Kako izgleda uklanjanje angioma? Eliminacija ovog tipa promena je brza, bezbolna, efikasna i najbolje je ukloniti metodom radiotalasa. Uklanjanje angioma radiotalasima Jedna od metoda uklanjanja angioma je radiotalasna terapija. Radiotalasna terapija je minimalno invazivna tehnika koja koristi visokofrekventne radiotalase za uklanjanje tumora. Radiotalasna terapija je bezbedna procedura i ima minimalne nuspojave. U zavisnosti od veličine i lokalizacije angioma, može biti potrebno više tretmana za potpuno uklanjanje. Radiotalasno uklanjanje angioma – više o proceduri Radiotalasna terapija se koristi za uklanjanje angioma putem visokofrekventnih radiotalasa. Ovi radiotalasi generišu visokoenergetsku električnu struju koja se pretvara u toplotnu energiju prilikom kontakta s tkivom. Toplota se zatim koristi za precizno uništavanje i uklanjanje angioma. Postupak radiotalasne terapije obično uključuje sledeće korake: Priprema Područje s angiomom temeljno se čisti i dezinfikuje kako bi se sprečila infekcija. Lokalna anestezija Primjenjuje se lokalna anestezija kako bi se omogućilo bezbolno izvođenje tretmana. To može uključivati primenu anestetičke kreme ili injekcije anestetika, u zavisnosti od veličine i dubine angioma. Uklanjanje angioma Lekar koristi poseban radiotalasni uređaj koji emituje visokofrekventne radiotalase. Uređaj se pažljivo pomera preko površine angioma, generišući toplotu koja se ciljano usmerava na tumorsko tkivo. Toplota uzrokuje koagulaciju i zatvaranje krvnih sudova, što rezultira uklanjanjem angioma. Postupak zaceljivanja Nakon uklanjanja angioma, moguće je da se na koži formira mala rana. U većini slučajeva, ova rana zaceljuje bez potrebe za šavovima. Lekarmože primeniti odgovarajući zavoj ili kremu kako bi se podstaklo brže zaceljivanje. Radiotalasna terapija je precizna metoda koja omogućuje ciljano uklanjanje angioma bez oštećenja okolnog zdravog tkiva. Takođe se smatra sigurnom i delotvornom alternativom hirurškom uklanjanju angioma. Važno je napomenuti da je svaki slučaj jedinstven, pa je stoga važno konsultovati se sa svojimdermatologomkako biste dobili prilagođenu procenu i preporuku za tretman. Koja je razlika između angioma i hemangioma? Angiomi su po vremenu nastajanja i veličini različiti od hemangioma koji se javljaju po rođenju. Angiomi i hemangiomi su zapravo sinonimi i koriste se kao zamenjivi termini za benigni tumor koji se formira u krvnim sudovima. Oba termina se koriste za opisivanje iste vrste tumora. “Angiom” je opšti pojam koji se odnosi na benigni tumor koji se formira u krvnim sudovima. Taj pojam može se primeniti na različite vrste tumora koji nastaju u krvnim sudovima, uključujući hemangiome. “Hemangiomi” su specifičnija vrsta angioma. Oni se odnose na tumore koji se razvijaju iz specifičnih vrsta krvnih sudova, poput kapilara, venskih sudova ili arteriola. Hemangiomi su najčešći oblik angioma i obično se manifestuju kao crvene, ružičaste ili ljubičaste mrlje ili izbočine na koži. Dakle, dok su angiomi opšti pojam za tumore koji se formiraju u krvnim sudovima, hemangiomi su specifična podvrsta angioma koja se odnosi na tumore koji se razvijaju iz određenih tipova krvnih sudova. Kako izgledaju hemangiomi? Hemangiomi mogu imati različiti izgled, u zavisnosti od njihove veličine, dubine i lokalizacije. Evo nekoliko karakteristika koje se mogu primetiti kod hemangioma: Boja Hemangiomi obično imaju crvenu, ružičastu ili ljubičastu boju. Ta boja može varirati i zavisi od dubine i vrste krvnih sudova koji su zahvaćeni. Ponekad se hemangiomi opisuju kao mrlje koje nalikuju “prolivenom vinu”. Izgled Hemangiomi se mogu pojaviti kao ravne mrlje na koži ili kao izbočine koje štrče iznad površine kože. U nekim slučajevima, hemangiomi mogu biti kombinacija ravne mrlje i izbočine. Cherry angiomi (boje trešnje) se obično javljaju na ekstremitetima i trupu, a obično nastaju nakon 40. godine života. Spider angioma je krvni sud koji se proširuje iz središta, stvarajući izgled pauka. Ove promene na koži često imaju crvenu boju i obično su manje. Venous lake angiomi su nalik na venska jezerca, pa su po tome dobili ime. Javljaju se na usni, uglavnom u kasnijem životnom dobu. U pitanju su plavkaste ili crvene izbočine (makule). Lokalizacija Hemangiomi se često javljaju na licu i glavi, ali mogu se pojaviti i na drugim delovima tela. Često se nalaze na području vrata, trupa, ruku ili nogu. Veličina Veličina hemangioma može varirati od malih, tačkastih mrlja do većih lezija koje zauzimaju nekoliko centimetara ili čak nekoliko decimetara. Važno je napomenuti da se izgled hemangioma može menjati tokom vremena. Neke lezije mogu postati veće ili tamnije, dok se druge mogu smanjiti ili bledeti. Takođe, hemangiomi mogu biti jednostrani (prisutni samo na jednoj strani tela) ili obostrani (prisutni na obe strane tela). Izgled hemangioma može varirati od slučaja do slučaja, stoga je uvek važno konsultovati se s dermatologom: U Diva Laser centru se možete posavetovati sa kvalifikovanim zdravstvenim stručnjacima kako biste dobili pravilnu dijagnozu i preporuke za tretman. Slične promene na koži Postoje neke promene na koži koje su slične angiomima, ali ih ne treba mešati s
Lečenje kuperoze
[bt_section lazy_load=”no”][/bt_section][bt_row][/bt_row][bt_column width=”1/1″][/bt_column][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Kuperoza Kuperoza se karakteriše perzistentnom nezapaljenskom dilatacijom (proširenošću) sitnih krvnih sudova kože. Manifestuje se pojačanom vaskularnom šarom u vidu zvezdastih i mrežastih formacija proširenih krvnih sudova. Kuperoza se može javiti nezavisno tj. kao izolovani kozmetički problem na koži ili u okviru šire kliničke slike nekog drugog oboljenja (bolesti jetre, rosacea, itd). Lečenje kuperoze je najefikasnije postići laserskim tretmanom. [/bt_text][bt_bb_raw_content raw_content=”PHN0eWxlPgouYnV0dG9uLWNvbnRhaW5lciB7CiAgICBkaXNwbGF5OiBmbGV4OwogICAganVzdGlmeS1jb250ZW50OiBjZW50ZXI7CiAgICBnYXA6IDIwcHg7IC8qIFJhem1hayBpem1lxJF1IGR1Z21hZGkgKi8KICAgIG1hcmdpbi10b3A6IDIwcHg7Cn0KCi5yZXNlcnZlLWJ1dHRvbiB7CiAgICBkaXNwbGF5OiBibG9jazsKICAgIHBhZGRpbmc6IDEwcHggMjBweDsKICAgIHRleHQtYWxpZ246IGNlbnRlcjsKICAgIHRleHQtZGVjb3JhdGlvbjogbm9uZTsKICAgIGZvbnQtc2l6ZTogMWVtOwogICAgZm9udC13ZWlnaHQ6IGJvbGQ7CiAgICBmb250LWZhbWlseTogJ01vbnRzZXJyYXQnLCBzYW5zLXNlcmlmOwogICAgcG9zaXRpb246IHJlbGF0aXZlOwogICAgY29sb3I6ICNmZmY7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjOTU3NUNEOwogICAgb3ZlcmZsb3c6IGhpZGRlbjsKICAgIHRyYW5zaXRpb246IGFsbCAwLjNzOwogICAgbGV0dGVyLXNwYWNpbmc6IDFweDsKfQoKLnJlc2VydmUtYnV0dG9uOmhvdmVyIHsKICAgIGxldHRlci1zcGFjaW5nOiAxLjVweDsKICAgIGJhY2tncm91bmQ6ICM5NTc1Q0Q7CiAgICBib3gtc2hhZG93OiAwIDAgMzVweCAjOTU3NUNEOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b246OmJlZm9yZSB7CiAgICBjb250ZW50OiAnJzsKICAgIHBvc2l0aW9uOiBhYnNvbHV0ZTsKICAgIGluc2V0OiAycHg7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjZmZmOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gc3BhbiB7CiAgICBwb3NpdGlvbjogcmVsYXRpdmU7CiAgICB6LWluZGV4OiAxOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaSB7CiAgICBwb3NpdGlvbjogYWJzb2x1dGU7CiAgICBpbnNldDogMDsKICAgIGRpc3BsYXk6IGJsb2NrOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaTpiZWZvcmUgewogICAgY29udGVudDogJyc7CiAgICBwb3NpdGlvbjogYWJzb2x1dGU7CiAgICB0b3A6IDA7CiAgICBsZWZ0OiA4MCU7CiAgICB3aWR0aDogMTBweDsKICAgIGhlaWdodDogNHB4OwogICAgYmFja2dyb3VuZDogI2ZmZjsKICAgIHRyYW5zZm9ybTogdHJhbnNsYXRlWCgtNTAlKSBza2V3KDMyNWRlZyk7CiAgICB0cmFuc2l0aW9uOiBhbGwgMC41czsKfQoKLnJlc2VydmUtYnV0dG9uOmhvdmVyIGk6YmVmb3JlIHsKICAgIHdpZHRoOiAyMHB4OwogICAgbGVmdDogMjAlOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaTphZnRlciB7CiAgICBjb250ZW50OiAnJzsKICAgIHBvc2l0aW9uOiBhYnNvbHV0ZTsKICAgIGJvdHRvbTogMDsKICAgIGxlZnQ6IDIwJTsKICAgIHdpZHRoOiAxMHB4OwogICAgaGVpZ2h0OiA0cHg7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjZmZmOwogICAgdHJhbnNmb3JtOiB0cmFuc2xhdGVYKC01MCUpIHNrZXcoMzI1ZGVnKTsKICAgIHRyYW5zaXRpb246IGFsbCAwLjVzOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b246aG92ZXIgaTphZnRlciB7CiAgICB3aWR0aDogMjBweDsKICAgIGxlZnQ6IDgwJTsKfQoKPC9zdHlsZT4KCjxkaXYgY2xhc3M9ImJ1dHRvbi1jb250YWluZXIiPgogICAgPGEgaHJlZj0iL3pha2F6aXZhbmplLyIgY2xhc3M9InJlc2VydmUtYnV0dG9uIj4KICAgICAgICA8c3Bhbj5SZXplcnZpxaFpIFRlcm1pbjwvc3Bhbj4KICAgICAgICA8aT48L2k+CiAgICA8L2E+CiAgICA8YSBocmVmPSJ0ZWw6KzM4MTY5NjkyNjkyIiBjbGFzcz0icmVzZXJ2ZS1idXR0b24iPgogICAgICAgIDxzcGFuPlBvem92aTwvc3Bhbj4KICAgICAgICA8aT48L2k+CiAgICA8L2E+CjwvZGl2Pgo=”][/bt_bb_raw_content][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″][/bt_text][bt_section lazy_load=”no”][bt_row][bt_column width=”1/1″][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Uzroci nastanka kuperoze Suva, tanka i osetljiva koža je posebno predisponirana nastanku kuperoze, mada se promene mogu javiti i kod masnog tipa kože, pogotovo u predelu nosa. Ovo je slučaj kod većine pacijenata koji se bore proziv kuperoze, ali je osnovni problem sa ovim stanjem kože činjenica da ono može da nastane kod jako puno različitih tipova ljudi, odnosno kod skoro svih tipova kože. Takođe, kuperoza, naročito u početnim stadijumima, ponekad može da liči na neko drugo kožno oboljenje ili stanje, i stoga ju je katkad teško prepoznati na vreme, čime se dolazi do situacije da se ne leči uzrok već posledica. Ipak, postoji određeni broj faktora koji utiču na pojavu kuperoze kod najvećeg broja pacijenata, a neki od tih uzroka uključuju i faktora kao što su: Nasleđe i genetske predispocizije: Ukoliko je neko od roditelja imao kuperozne promene na koži, velike su šanse da i deca razviju identičnu dermatološku sliku. Ovo je pojava kod velikog broja pacijenata koji počinju da primećuju promene već u mladosti, te se jedina pozitivna strana ove situacije krije u činjenici da je ovim pacijentima omogućeno da na vreme reaguju na promene koje primete i potraže profesionalnu pomoć. Ako posedujete genetske predispozicije prema razvijanju kuperoze, nemojte čekati da se stanje pogorša već se posvetite ispitivanjima i pronađite način da predupredite dermatološku sliku. Ultravioletno zračenje: Hronično i intenzivno izlaganje sunčevoj svetlosti tokom dužeg vremenskog perioda („sunbathing”) i redovno posećivanje solarijuma doprinose ubrzanom starenju i razvoju staračkih promena na koži uzrokovanih UV zracima, to jest stanja koje se naziva „photo-aging”. Ovakvo ponašanje je danas vrlo uobičajeno, ne samo kod ljudi koji vole da provode godišnji odmor na moru ili odmarajući se pored reke, već naročito kod mladih osoba koje odlaze na tretmane u solarijum tokom cele godine. U tim prilikama dolazi do oštećenja krvnih sudova, što je upravo preduslov za ubrzan razvoj kuperoze u narednom periodu. Srećom, za ljude koji su skloni kuperozi ili koji primete prve promene na koži zbog izlaganja UV zracima, postupak preventive oporavka je jednostavan: najveće moguće smanjenje izlaganja ovim zracima najviše će prijati njihovoj koži i stoga je prevencija najbolji korak u ovom slučaju. Ekstremne temperature: Ekstremno niske i ekstremno visoke temperature imaju negativno dejstvo na organizam čoveka. Čak i jednokratno izlaganje ekstremnoj temperaturi, u kratkom vremenskom periodu, može rezultirati nastankom promena na krvnim sudovima, što kasnije vodi do kuperoze. Ova etiologija kuperoze je karakteristična za osobe koje su profesionalno izložene izuzetno niskim i izuzetno visokim temperaturama. Zbog toga je neophodno koristiti zaštitnu opremu u ovakvim prilikama i potruditi se da se što manje vremena provodi u uslovima ekstremnih temperatura. Ovo je naročito važno za ljude koji su već ranije imali problema sa kuperozom ili koji trenutno prolaze kroz proces oporavka, kao i za one sa genetskim predispozicijama za razvijanje kuperoze u ovim ekstremnim uslovima. Alkohol: Alkoholna pića oštećuju zidove krvnih sudova i samim tim doprinose nastanku i napredovanju kuperoze. Uz sva ostala negativna dejstva koje alkohol ima na naše mentalno zdravlje, kožu i unutrašnje organe, jasno je da je osnovno sredstvo sprečavanja ovakvih situacija umerena upotreba alkoholnih pića, naročito kod osoba koje se nalaze u rizičnim grupama o kojima je bilo reči ranije, odnosno onih koji poseduju genetske predispozicije prema razvitku kuperoze, kao i onih koji provode mnogo vremena izloženi ekstremnim temperaturama. Pušenje: Pušenje ima izuzetno negativno dejstvo na ceo kardiovaskularni sistem čineći zidove krvnih sudova sklerotičnim i krtim. Cirkulišuća krv je smanjene oksigenisanosti i dodatna vazokonstrikcija perifernih sitnih krvnih sudova dodatno doprinosi smanjenoj ishranjenosti tkiva. Promene se u prvoj liniji odražavaju oštećenjem mikrocirkulacije što se na licu može manifestovati kuperozom. Isto kao i sa alkoholom, najbolji lek u ovim slučajevima jeste preventiva, odnosno smanjenje unosa nikotina i duvanskog tima u telo osoba koje strepe od pojave kuperoze ili onih koji se već bore protiv ovog stanja. Stres: Emocionalni stres provocira nastanak kuperoze usled porasta pritiska koji dovodi do destrukcije podložnih kapilara. Stres je nešto što se ne može izbeći u današnje vreme i u vezi je sa svim aspektima savremenog doba, od privatnog i porodičnog života do karijere i odnosa koje gradimo u profesionalnom svetu. Međutim, postoji određeni broj pristupa koji mogu da nam pomognu da kontrolišemo stres i da ga smanjimo u godinama i decenijama koje su pred nama, što će nam pomoći na više načina i unaprediti naše mentalno i fizičko zdravlje. Ovakav pristup će nam takođe pomoći u borbi protiv nastanka kuperoze, ali i tokom oporavka od ovog stanja, što znači da je kontrola stresa jedan od ključnih faktora u ovom procesu. Kuperoza kao kožna manifestacija bolesti unutrašnjih organa. Nepravilna nega: Pravilna nega kože igra ključnu ulogu u upravljanju kuperozom i sprečavanju njenog pogoršanja. Nažalost, nepravilna nega, posebno agresivni kozmetički tretmani, mogu pogoršati stanje. Takvi tretmani mogu dovesti do proređivanja kože, promene pH vrednosti, dehidratacije i oštećenja osetljive vaskularne mreže. Prekomerna upotreba agresivnih proizvoda za negu kože i nedostatak adekvatne hidratacije takođe mogu pogoršati kuperozu. Stoga je neophodno usvojiti blagu rutinu nege koja uključuje proizvode koji su pogodni za osetljivu kožu i konsultovati dermatologa radi personalizovanih smernica za negu koja će efikasno upravljati kuperozom. Demodex Folliculorum: Osim toga, potrebno je dublje istražiti kompleksnu dinamiku Demodex Folliculorum, sitne parazitske grinje čija prisutnost u lojnim žlezdama kože i folikulima dlake značajno doprinosi razvoju ili pogoršanju kuperoze, iako je to retka pojava. Ova parazitska infestacija, kada se desi, može delovati kao katalizator za pojavu kuperoze ili pogoršati već postojeće stanje. Grinja Demodex, kao neželjeni gost u ovim strukturama kože, remeti njihovo normalno funkcionisanje i homeostazu. Može izazvati upalu i iritaciju zbog svojih parazitskih aktivnosti unutar ovih ključnih komponenata kože. Prepoznavanje ove kompleksne veze od suštinskog je značaja za holistički i efikasan pristup upravljanju kuperozom. To ističe potrebu za prilagođenim
Keratoze
[bt_section lazy_load=”no”][/bt_section][bt_row][/bt_row][bt_column width=”1/1″][/bt_column][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Keratoze Šta su keratoze? Keratoze su dobroćudne promene kože koje nastaju umnožavanjem površinskog sloja kože (epiderma) uz stvaranje orožalih (keratinskih) naslaga. [/bt_text][bt_bb_raw_content raw_content=”PHN0eWxlPgouYnV0dG9uLWNvbnRhaW5lciB7CiAgICBkaXNwbGF5OiBmbGV4OwogICAganVzdGlmeS1jb250ZW50OiBjZW50ZXI7CiAgICBnYXA6IDIwcHg7IC8qIFJhem1hayBpem1lxJF1IGR1Z21hZGkgKi8KICAgIG1hcmdpbi10b3A6IDIwcHg7Cn0KCi5yZXNlcnZlLWJ1dHRvbiB7CiAgICBkaXNwbGF5OiBibG9jazsKICAgIHBhZGRpbmc6IDEwcHggMjBweDsKICAgIHRleHQtYWxpZ246IGNlbnRlcjsKICAgIHRleHQtZGVjb3JhdGlvbjogbm9uZTsKICAgIGZvbnQtc2l6ZTogMWVtOwogICAgZm9udC13ZWlnaHQ6IGJvbGQ7CiAgICBmb250LWZhbWlseTogJ01vbnRzZXJyYXQnLCBzYW5zLXNlcmlmOwogICAgcG9zaXRpb246IHJlbGF0aXZlOwogICAgY29sb3I6ICNmZmY7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjOTU3NUNEOwogICAgb3ZlcmZsb3c6IGhpZGRlbjsKICAgIHRyYW5zaXRpb246IGFsbCAwLjNzOwogICAgbGV0dGVyLXNwYWNpbmc6IDFweDsKfQoKLnJlc2VydmUtYnV0dG9uOmhvdmVyIHsKICAgIGxldHRlci1zcGFjaW5nOiAxLjVweDsKICAgIGJhY2tncm91bmQ6ICM5NTc1Q0Q7CiAgICBib3gtc2hhZG93OiAwIDAgMzVweCAjOTU3NUNEOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b246OmJlZm9yZSB7CiAgICBjb250ZW50OiAnJzsKICAgIHBvc2l0aW9uOiBhYnNvbHV0ZTsKICAgIGluc2V0OiAycHg7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjZmZmOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gc3BhbiB7CiAgICBwb3NpdGlvbjogcmVsYXRpdmU7CiAgICB6LWluZGV4OiAxOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaSB7CiAgICBwb3NpdGlvbjogYWJzb2x1dGU7CiAgICBpbnNldDogMDsKICAgIGRpc3BsYXk6IGJsb2NrOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaTpiZWZvcmUgewogICAgY29udGVudDogJyc7CiAgICBwb3NpdGlvbjogYWJzb2x1dGU7CiAgICB0b3A6IDA7CiAgICBsZWZ0OiA4MCU7CiAgICB3aWR0aDogMTBweDsKICAgIGhlaWdodDogNHB4OwogICAgYmFja2dyb3VuZDogI2ZmZjsKICAgIHRyYW5zZm9ybTogdHJhbnNsYXRlWCgtNTAlKSBza2V3KDMyNWRlZyk7CiAgICB0cmFuc2l0aW9uOiBhbGwgMC41czsKfQoKLnJlc2VydmUtYnV0dG9uOmhvdmVyIGk6YmVmb3JlIHsKICAgIHdpZHRoOiAyMHB4OwogICAgbGVmdDogMjAlOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaTphZnRlciB7CiAgICBjb250ZW50OiAnJzsKICAgIHBvc2l0aW9uOiBhYnNvbHV0ZTsKICAgIGJvdHRvbTogMDsKICAgIGxlZnQ6IDIwJTsKICAgIHdpZHRoOiAxMHB4OwogICAgaGVpZ2h0OiA0cHg7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjZmZmOwogICAgdHJhbnNmb3JtOiB0cmFuc2xhdGVYKC01MCUpIHNrZXcoMzI1ZGVnKTsKICAgIHRyYW5zaXRpb246IGFsbCAwLjVzOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b246aG92ZXIgaTphZnRlciB7CiAgICB3aWR0aDogMjBweDsKICAgIGxlZnQ6IDgwJTsKfQoKPC9zdHlsZT4KCjxkaXYgY2xhc3M9ImJ1dHRvbi1jb250YWluZXIiPgogICAgPGEgaHJlZj0iL3pha2F6aXZhbmplLyIgY2xhc3M9InJlc2VydmUtYnV0dG9uIj4KICAgICAgICA8c3Bhbj5SZXplcnZpxaFpIFRlcm1pbjwvc3Bhbj4KICAgICAgICA8aT48L2k+CiAgICA8L2E+CiAgICA8YSBocmVmPSJ0ZWw6KzM4MTY5NjkyNjkyIiBjbGFzcz0icmVzZXJ2ZS1idXR0b24iPgogICAgICAgIDxzcGFuPlBvem92aTwvc3Bhbj4KICAgICAgICA8aT48L2k+CiAgICA8L2E+CjwvZGl2Pgo=”][/bt_bb_raw_content][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″][/bt_text][bt_section lazy_load=”no”][bt_row][bt_column width=”1/1″][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Kada se najčešće javljaju ? Obično se javljaju u poznijim godinama ali se vrlo retko mogu javiti već i u trećoj deceniji života kod osoba koje su im sklone. Gde se najčešće javljaju ? Mogu da se pojave bilo gde na koži osim na dlanovima i tabanima, ali su češće na koži koja je izložena suncu (poglavina, lice, gornji deo leđa). Kako prepoznati keratoze? U početku su skoro u ravni kože, oštro ograničene i žućkaste-braon boje. Sa rastom keratoze postaju ispupčene, ta mnije i orožale. Keratoze mogu da narastu i do nekoliko santimetara, a često liče na pigmentne mladeže. Koje vrste keratoza postoje? Postoji nekoliko vrsta : Seboroične keratoze (Keratosis seborrhoica) su obično tamnije, meke i masne i mogu da se pojave bilo gde na koži. Aktinične (solarne) keratoze (Keratosis actinica) se javljaju na koži izloženoj suncu (poglavina, gornji deo lica) i mogu da budu prekanceroze, tj. od njih može da se razvije spinocelularni karcinom kože. Žućkaste su boje i obično tanje od seboroičnih keratoza. Stakokeratoze (Stuccokeratosis) se javljaju kod starijih osoba sa suvom kožom, najčešće oko skočnih zglobova i u donjem delu potkolenica. One su sitnije (do nekoliko milimetara) u boji su kože, tvrde, suve i ponekad izgledaju kao da su posute talkom. Kako se postavlja dijagnoza? Dijagnoza se postavlja kliničkim i dermoskopskim pregledom, a u slučaju sumnje na neki drugi tumor i kod aktiničkih keratoza potvrđuje se patohistološkim pregledom. U DIVA Medical, obavezan je dermoskopski pregled, jer neki tumori kože mogu da liče na keratoze. U slučaju sumnje da pregledana promena nije keratoza i kod aktiničnih keratoza obavezno se posle uklanjanja šalje na patohistološki pregled. Kako se uklanjaju ? U DIVA medical sve keratoze se uklanjaju radiotalasnom hirurgijom u lokalnoj anesteziji, bezbolno, bez krvi i šivenja. Oporavak je brz i, s obzirom da su one površinske promene, obično nema nikakvog ožiljka. Da li postoji period oporavka nakon intervencije? Nakon uklanjanja keratoza radiotalasima ne postoji period oporavka. Pre intervencije nanosi se lokalni anestetik u obliku kreme, tako da je intervencija bezbolna. Posle intervencije, na mestu gde se nalazila ostaje ranica koja zarasta krastom i ne ostavlja nikakav ožiljak. Da li je neophodno da keratoze uklanja doktor specijalista dermatologije? U Diva medical i Diva laser centar I dermatološkim ordinacijama na Slaviji i na Novom Beogradu, ove intervencije rade isključivo dermatolozi sa višedecenijskom kliničkom praksom. [/bt_text][/bt_column][/bt_row][/bt_section]
Uklanjanje fibroma
[bt_section lazy_load=”no”][/bt_section][bt_row][/bt_row][bt_column width=”1/1″][/bt_column][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Uklanjanje fibroma Meki fibromi predstavljaju posebnu kategoriju benignih tumora koji se manifestuju na površini kože, često karakterišući ih svojim visećim izgledom, sličnim maloj izraslini koja je pričvršćena za dršku. Mnogi pacijenti ne smatraju ih naročitom pretnjom po zdravlje i zbog toga se fibromi često zanemaruju, a taj proces može da traje godinama ili čak decenijama. Iako ove pojave na koži imaju benignu prirodu, postoji nekoliko ubedljivih razloga da se razmotri njihovo uklanjanje. Ovaj proces može, uz adekvatnu negu, pristup i aparaturu, da bude vrlo brz i posve bezbolan, ali je neophodno pre toga saznati što je više moguće o fibromima koji se nalaze na vašoj koži i uraditi sve korake u konsultaciji sa iskusnim i stručnim lekarima. [/bt_text][bt_bb_raw_content raw_content=”PHN0eWxlPgouYnV0dG9uLWNvbnRhaW5lciB7CiAgICBkaXNwbGF5OiBmbGV4OwogICAganVzdGlmeS1jb250ZW50OiBjZW50ZXI7CiAgICBnYXA6IDIwcHg7IC8qIFJhem1hayBpem1lxJF1IGR1Z21hZGkgKi8KICAgIG1hcmdpbi10b3A6IDIwcHg7Cn0KCi5yZXNlcnZlLWJ1dHRvbiB7CiAgICBkaXNwbGF5OiBibG9jazsKICAgIHBhZGRpbmc6IDEwcHggMjBweDsKICAgIHRleHQtYWxpZ246IGNlbnRlcjsKICAgIHRleHQtZGVjb3JhdGlvbjogbm9uZTsKICAgIGZvbnQtc2l6ZTogMWVtOwogICAgZm9udC13ZWlnaHQ6IGJvbGQ7CiAgICBmb250LWZhbWlseTogJ01vbnRzZXJyYXQnLCBzYW5zLXNlcmlmOwogICAgcG9zaXRpb246IHJlbGF0aXZlOwogICAgY29sb3I6ICNmZmY7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjOTU3NUNEOwogICAgb3ZlcmZsb3c6IGhpZGRlbjsKICAgIHRyYW5zaXRpb246IGFsbCAwLjNzOwogICAgbGV0dGVyLXNwYWNpbmc6IDFweDsKfQoKLnJlc2VydmUtYnV0dG9uOmhvdmVyIHsKICAgIGxldHRlci1zcGFjaW5nOiAxLjVweDsKICAgIGJhY2tncm91bmQ6ICM5NTc1Q0Q7CiAgICBib3gtc2hhZG93OiAwIDAgMzVweCAjOTU3NUNEOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b246OmJlZm9yZSB7CiAgICBjb250ZW50OiAnJzsKICAgIHBvc2l0aW9uOiBhYnNvbHV0ZTsKICAgIGluc2V0OiAycHg7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjZmZmOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gc3BhbiB7CiAgICBwb3NpdGlvbjogcmVsYXRpdmU7CiAgICB6LWluZGV4OiAxOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaSB7CiAgICBwb3NpdGlvbjogYWJzb2x1dGU7CiAgICBpbnNldDogMDsKICAgIGRpc3BsYXk6IGJsb2NrOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaTpiZWZvcmUgewogICAgY29udGVudDogJyc7CiAgICBwb3NpdGlvbjogYWJzb2x1dGU7CiAgICB0b3A6IDA7CiAgICBsZWZ0OiA4MCU7CiAgICB3aWR0aDogMTBweDsKICAgIGhlaWdodDogNHB4OwogICAgYmFja2dyb3VuZDogI2ZmZjsKICAgIHRyYW5zZm9ybTogdHJhbnNsYXRlWCgtNTAlKSBza2V3KDMyNWRlZyk7CiAgICB0cmFuc2l0aW9uOiBhbGwgMC41czsKfQoKLnJlc2VydmUtYnV0dG9uOmhvdmVyIGk6YmVmb3JlIHsKICAgIHdpZHRoOiAyMHB4OwogICAgbGVmdDogMjAlOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b24gaTphZnRlciB7CiAgICBjb250ZW50OiAnJzsKICAgIHBvc2l0aW9uOiBhYnNvbHV0ZTsKICAgIGJvdHRvbTogMDsKICAgIGxlZnQ6IDIwJTsKICAgIHdpZHRoOiAxMHB4OwogICAgaGVpZ2h0OiA0cHg7CiAgICBiYWNrZ3JvdW5kOiAjZmZmOwogICAgdHJhbnNmb3JtOiB0cmFuc2xhdGVYKC01MCUpIHNrZXcoMzI1ZGVnKTsKICAgIHRyYW5zaXRpb246IGFsbCAwLjVzOwp9CgoucmVzZXJ2ZS1idXR0b246aG92ZXIgaTphZnRlciB7CiAgICB3aWR0aDogMjBweDsKICAgIGxlZnQ6IDgwJTsKfQoKPC9zdHlsZT4KCjxkaXYgY2xhc3M9ImJ1dHRvbi1jb250YWluZXIiPgogICAgPGEgaHJlZj0iL3pha2F6aXZhbmplLyIgY2xhc3M9InJlc2VydmUtYnV0dG9uIj4KICAgICAgICA8c3Bhbj5SZXplcnZpxaFpIFRlcm1pbjwvc3Bhbj4KICAgICAgICA8aT48L2k+CiAgICA8L2E+CiAgICA8YSBocmVmPSJ0ZWw6KzM4MTY5NjkyNjkyIiBjbGFzcz0icmVzZXJ2ZS1idXR0b24iPgogICAgICAgIDxzcGFuPlBvem92aTwvc3Bhbj4KICAgICAgICA8aT48L2k+CiAgICA8L2E+CjwvZGl2Pgo=”][/bt_bb_raw_content][bt_text ai_prompt_helper=”eyJrZXl3b3JkcyI6IiIsInRvbmUiOiIiLCJtb2RlIjoiZ2VuZXJhdGUiLCJsYW5ndWFnZSI6IiIsImxlbmd0aCI6IiJ9″] Kako izgledaju fibromi? Od čega se sastoje meki fibromi? Iako se veliki broj pacijenata nekada u svom životu susretao sa mekim firbromima, njihova struktura i sastav i dalje su nepoznati i nejasni. Međutim, ovo je jedna od stvari koja ne bi trebalo da vam predstavlja nepoznanicu i brigu pošto je sastav fibroma jednostavan i lako razumljiv. Meki fibromi imaju meku i fleksibilnu konzistenciju, uglavnom sastavljenu od vezivnog tkiva koje čini vezivnu komponentu, zajedno sa složenom mrežom krvnih sudova koja čini vaskularnu komponentu. Ova jedinstvena kompozicija razlikuje ih od drugih nepravilnosti kože, i uprkos njihovim nekancerogenim osobinama, odluka o uklanjanju fibroma može ponuditi praktične i estetske koristi, omogućavajući pojedincima da postignu glatki, zdraviji i prirodniji izgled kože. Kako izgledaju fibromi? U domenu dermatoloških posmatranja, prepoznavanje fibroma u osnovi zavisi od njihovih karakterističnih vizuelnih osobina. Tipično, ove izrasline imaju nijansu sličnu prirodnoj boji kože. Imaju taktilnu mekoću, što ih čini primetno drugačijim od drugih nepravilnosti kože. Što se tiče veličine, fibromi pokazuju značajan spektar, krećući se od sitnih dimenzija nekoliko milimetara do znatno većih izraslina koje se prostiru do nekoliko centimetara. U nekim slučajevima, čak mogu dostići veličinu do 5 centimetara, podsećajući na oblik smokve. Ovi fibromi se lako primećuju i stoga se pacijenti koji ih imaju lakše odlučuju na proceduru njihovog uklanjanja. Manji meki fibromi povremeno mogu ličiti na dermalne mladeže, ali se ove sličnosti suprotstavljaju karakterističnim osobinama, uključujući njihovu meku teksturu, diferenciranu dršku koja ih povezuje sa kožom, glatku površinu i, najvažnije, odsustvo pigmentacije. Ovaj niz vizuelnih karakteristika pomaže u razlikovanju fibroma od drugih kožnih anomalija, pružajući dragocene dijagnostičke pokazatelje za zdravstvene stručnjake. Zato se prvim korakom u dijagnostici fibroma smatra samostalno istraživanje pacijenta koji u velikom broju slučajeva može sam da primeti promenu na koži i utvrdi da li se zaista radi o fibromu ili je jednostavno reč o mladežu. Koja je razlika između fibroma i mladeža? Dermalni mladeži, koji su česta pojava na pacijentima različitog uzrasta i pola, povremeno mogu deliti neke vizuelne osobine sa mekim fibromima, zbunjujući pojedince u vezi sa razlikama između ovih nepravilnosti kože. Važno je napomenuti da se mladeži, posebno dermalni, razlikuju po teksturi i pričvršćenosti za kožu. Dermalni mladeži obično imaju čvrstu konzistenciju, čvrsto se pričvršćujući za površinu kože, što predstavlja veliku razliku u odnosu na viseću prirodu mekih fibroma. Osim toga, određeni mladeži, nazvani dermalni papilarni mladeži, pokazuju jedinstveni „malinasti” strukturni obrazac, što može pomoći u njihovom razlikovanju od fibroma. Ove suptilne razlike ističu važnost pažljivog pregleda od strane dermatološkog stručnjaka radi tačne dijagnoze i određivanja odgovarajućeg postupka za ove kožne anomalije. Da li meki fibromi mogu da pređu u maligni tumor? Uobičajeno pitanje koje se često javlja u vezi sa mekim fibromima odnosi se na njihovu sposobnost da se pretvore u maligne tumore. Važno je, međutim, pojasniti da su meki fibromi čvrsto benigni, što znači da nemaju sklonost ka malignoj transformaciji. Kategorisani su kao benigne promene koje mogu nastati bilo gde na telu. Ova inherentno nekancerogena priroda pruža utehu pojedincima koji su zabrinuti zbog zdravstvenih implikacija mekih fibroma, ističući važnost pravovremene dijagnoze i odgovarajućeg upravljanja, pre svega vođenog estetskim ili funkcionalnim razmatranjima. Ovo, naravno, ne znači da je potrebno ignorisati meke fibrome u godinama koje su pred vama – što se pre odvažite na rešenje ovog problema, to će vam biti bolje kada budete razgovarali sa lekarom i prolazili kroz proces oporavka! Gde se najčešće javljaju meki fibromi? Iako se meki fibromi mogu pojaviti na različitim delovima tela, postoje specifična mesta gde pokazuju povećanu učestalost. Ove promene na koži se najčešće lokalizuju na mestima kao što su vrat, pazuh i prepone. Ove oblasti služe kao uobičajena mesta za razvoj mekih fibroma zbog specifičnih fizioloških faktora. Stoga je važno održavati redovnu higijenu tela i navedenih zona, naročito za pacijente koji se susreću sa problemima ove vrste. Međutim, važno je znati da meki fibromi nisu ograničeni na ove oblasti i mogu se pojaviti na gotovo bilo kom delu tela. Interesantno je da je primećen trend u kojem se ove promene sve više otkrivaju kod mlađih osoba, što ukazuje na evoluirajuću prirodu dermatoloških problema i naglašava potrebu za oprezom bez obzira na godine. Ovaj promenljivi pejzaž ističe značaj medicinske procene i prilagođene nege za osobe različitih demografskih karakteristika. Da li je neophodan dermoskopski pregled fibroma? Da bi osigurali preciznu dijagnozu i razlikovali meke fibrome od drugih dermatoloških stanja, dermatolozi često koriste dermatoskopiju – neinvazivnu tehniku snimanja. Dermatoskopija omogućava stručnjacima da pažljivo pregledaju površinu kože, otkrivajući suptilne detalje koji možda nisu vidljivi golim okom. Ovaj dijagnostički alat pomaže u preciznom identifikovanju mekih fibroma, omogućavajući stručnjacima da donesu informisane odluke o njihovom lečenju. Naravno, ovo nije slučaj kod svih lekara, već samo kod onih koji poseduju adekvatno znanje i iskustvo u ovoj oblasti, te bi oni trebalo da budu prioritet svim pacijentima koji imaju problema sa mekim fibromima. Iako dermatoskopija nije inherentno obavezna za svaku dijagnozu mekih fibroma, smatra se vrednim dodatnim metodom u slučajevima gde diferencijacija od drugih kožnih stanja, posebno dermalnih mladeža, može predstavljati izazov. Upotreba dermatoskopije doprinosi preciznosti i tačnosti dijagnoze, podržavajući razvoj odgovarajućeg plana lečenja prilagođenog jedinstvenim potrebama pacijenta. Opet, samo sa adekvatno obučenim lekarom će ovaj proces biti dovoljno precizan i kvalitetan bićete sigurni da ste dobili odgovore na sva pitanja u vezi sa fibromima. Da li se preporučuje uklanjanje fibroma? Odluka da se pristupi uklanjanju